"Muškarcu je dovoljno dva minuta za seksualno zadovoljenje, ako ga ta žena zaista privlači i ako mu nije već dosadila" (Citat iz revije za politička i kulturna pitanja "Istok", Podgorica, april 2002).

Epohalno saznanje da ideološki ispravni čitalac "Istoka" (videti pod: srpski četnik) čak 120 sekundi, bez prestanka, može da seksa nesrećnu partnerku, pod uslovom da ga ona zaista privlači - na simbolično patološki način govori o stepenu Erektivnog Srpstva primenjenog na tržište Crne Gore! Ko ne razume, reći će mu se samo: odbrana Srpskog Fašizma - direktno iz Podgorice tj preko "Istoka", čak i preko ovako naučnih tema u originalnoj nacionalističkoj obradi, još jedna je ilustracija polnog odnosa između nekadašnja Dva Oka U Glavi.
Doživeli smo i tu vrstu perverzije da ekstremisti svih oblika, zahvaljujući "Istoku" - od dr Mire Marković do Dragoslava Bok-ana, nekadašnjeg šefa "Belih orlova" - Srbiju vide kao majku retardirane Crne Gore, napadajući sve što je crnogorsko u Crnoj Gori i pljuvajući sve što je iole normalno i civilizovano u Srbiji!

S neke druge strane, makar prelistavajući beogradsku štampu i gledajući neki od TV programa - osećanje da trend "anticrnogorstva" ne jenjava, čak se, redovno, pojačava, mogućno je dovesti u vezu s jakim nacionalističkim zadahom koji se mesecima širi medijskim prostorom Srbije. Od Matije Bećkovića, preko Koste Čavoškog, kolumniste "Nina" Milivoja Glišića ili Olje Bećković (čija je TV emisija "Utisak nedelje" pravi rasadnik rasističkih ideja: o čemu bi, recimo, mogao da posvedoči Slavko Perović koji je nedavno baš tu bio gost), do pisma Velikih Srbendi u glasilima kao što su "Pogledi" ili "Glas javnosti", izrugivanje s drž-avotvornom idejom i crnogorskim jezikom doseglo je intelektualne obrasce bratskog "Istoka".

Odgovornost, i te kakvu, za ovu hajku snose i oni neverovatni likovi koji sebe zovu članovima Socijalističke Narodne Partije: za mnoge neobrazovane i ne baš upućene Srbe - Žižić & Comp. su adekvatan "crnogorski model" po čijem se kalupu formira opće raspoloženje. Primer od prošle nedelje: kad su podržali Zakon o saradnji s Tribun-alom, Zakon koji su godina dana pljuckali, pljuvali i s gađenjem odbijali - esenpeovci su, u stvari, vrlo jasno pokazali svoje Janusovo lice; te sitne šićardžije, ti mali ljudi, te sitne duše - samo su dio one Crne Gore koja onaniše na "Istok" pokušavajući da obori mnogo važniji Prirodni Zakon: Zakon o preranoj ejakulaciji!

Upravo na teoriji tla & krvi gradi se mit o velikosrpskoj Crnoj Gori koja je, tvrdi se, uvek bila četničko leglo, poslednja obrana Srpstva, the very last bastion pravoslavlja, čojstva, junaštva i pjesnika po meri Bećkovića ili Amfilohija; ne čudi, naravno, da takav mit u Srbiji pada na plodno tlo - naročito sad kad živimo u nekakvoj bizarnoj državi u kojoj su svi, zanimljivo, nezadovoljni; fašisti jer nije ovekovečena Velika Srbija, autentični Crnogorci kojima je na nekoliko godina oduzeto pravo na samostalnu državu, ono malo normalnih Srba koji i ovu zajednicu vide kao nastavak velikosrpskog projekta, četnici koji još veruju da je Draža živ, pjesnici čiji um ne seže dalje od crnogorskog Dedinja... baš svi! Otud, posle svega, čitati "Istok", kao glas Srpstva u Crnoj Gori, nije čak ni smešno.

Sem ako ne postavim ključno političko pitanje: koliko traje polni odnos čitaoca "Istoka", ako ga žena ne privlači i ako mu je dosadila? Trideset sekundi? Dvadeset pet sekundi? Deset sekundi? Rekli bi u Beogradu: malo li je?

Petar Luković