Dakle, lomljava se u Crnoj Gori nastavlja. Lomi se zdravi razum. Glavni izvoča je i dalje DPS. Preciznije - gospodin Đukanović, Marović i Vujanović. Preko noći - izdaja, koja jedino liberale nije iznenadila. Sve ostale, kao jeste. Osim najvećega Dukljanina od svijeh Dukljana. Koji je dukljanski kliknuo - bravo Milo. I DPS više - bravo! Na šelu sa gospodinom Lukšićem i ostalima. E što ćeš - tako mladi, a tako stari. Omatufili. što je sudbina komunizma. A ovi naši matufi oće da ostanu. šini im se da mogu, a meni se šini - može im se.

Njihova drskost je nevičena. Draskost ne priznaje stvarnost, ne priznaje elementarne regule. Društvo je uništeno, razoreno djelovanjem komunistiškog podmlatka. Koji je stvoren i stvaran u kabinetima bivšeg CK.

Eto, gledam Mila, gledam Svetozara, gledam Filipa. I divim im se. Divim se njihovoj drskosti. Kao što se divim poltroneriji ispred njih, koja se razastrala kao persijski tepih, ama sa crnogorskijem šarama. I gazi mili koliko oćeš.

E, ali zbog svega toga se stidim. Umirem od stida s kim živim. Umirem od stida ko mi kroji sudbinu. I kojim našinom. Stidim se zbog njihovih osmjeha, zbog njihovog prelaženja, zbog njihovih trikova koji i nijesu trikovi. Prevara je ošigledna, na nju se pristalo.

I nikom ništa. Što mi danas šini Marko, što mi šini Radoš, što mi šini Krsto, što mi šini Bobo.

Za Jefrema i Miška znam što šine i što su vazda šibnjeli!