|
|
 |
Aktuelnosti
Vesna Perović - Ako je od Miloševića mogao da se otrgne Djukanović, zašto ne bi mogao i Predrag Bulatović, ako je ta saradnja oproštena jednom, zašto ne bi bila i drugom
|
Ima li nade da će opozicija prevazići međusobno trvenje i da će formirati front protiv aktuelne vlasti?
(Bijelo Polje, Revija Polje, 27. Maj 2003. godine) - Opozicija mora prevazići medjusobna trvenja ako misli da ostvari svoj prirodni cilj, da sruši na prvim sledećim izborima ovu vlast. I, ona će to uspeti. Mislim da je dostignut visok stepen političke zrelosti svih opozicionih stranaka koje napokon shvataju da su brojne političke teme u poslednjih nekoliko godina uspešno nametane od strane vlasti da bi odvlačile pažnju i snagu opozicije sa pravih tema. A sve ovo proteklo vreme prave teme u Crnoj Gori su bile izgradnja pravnog sistema i pravednog društva, oslobadjanje pojedinaca i čitavog naroda od diktature te pretvaranje nedemokratskog, komunističkog sistema zasnovanog na društvenoj svojini u demokratski sistem koji počiva na sigurnoj privatnoj svojini. Ipak, došao je čas u kojem aktuelna vlast više ne može da ponudi ništa što bi zbunilo ili posvadjalo opoziciju. Crnogoska opozicija zna da samo zajedničkim, uskladjenim i ujednačenim delovanjem može efikasno, brzo i demokratskim načinom smeniti vlast i pomoći crnogorskim gradjanima da i oni, poput svih drugih u regionu, počnu da grade normalno, civilizovano i pošteno društvo. Zbog toga se nadam da ćemo uspeti i da će naš zajednički front biti nepremostiva prepreka za DPS i SDP na sledećim izborima.
Koji su to principi na kojima je moguće doći do objedinjavanja opozicije?
- Principi na kojima će se objediniti crnogorska opozicija jesu oni univerzalni, a istovremeno jednostavni i svakome prihvatljivi principi. Kada se shvati da se nasuprot sebe ima jedan anti-demokratski, anti-reformski, kriminogeni i koruptivni režim na vlasti, onda je lako ujediniti se u borbi protiv takvog zla koje je većinu stanovništva, u kojoj su i brojni glasači i članovi i tih vladajućih stranaka, dovelo u poziciju siromaha, poniženih i neostvarenih intelektualaca, gladnih zemljoradnika, neambicioznih djaka, neuspešnih turističkih radnika, deprimiranih profesora – jednom rečju: gubitnika. U društvu u kojem su pošteni, vredni i obični, dobri ljudi – gubitnici, opozicija nema drugog zadatka nego da obaranjem vlasti koja je to od svog naroda učinila omogući njegov preporod.
Hoće li dokument o zajedničkoj saradnji predviđati i zajednički nastup na eventualnim prijevremenim parlamentarnim izborima?
- O tome je još rano govoriti. Važno je da se shvatila neophodnost zajedničkog delovanja kao isprobani recept za osvajanje vlasti od onih koji tu vlast održavaju iako godinama nemaju iza sebe stvarnu volju većine birača, ali imaju i ne puštaju netaknute monopole nasledjene iz prethodnog sistema. Svaki izbori u Crnoj Gori do sada su bili ista priča, ali su dva kruga neuspelih predsedničkih izbora naterala ovaj režim da pokaže svoje najgore, a u stvari pravo lice. Imali smo tada priliku da vidimo sve njihove metode pritisaka kojima su primoravali gradjane da izadju na glasanje i da se zgrozimo nad njima. Sada imamo priliku da se udruženi i ojačani snažnim zajedništvom tim metodama suprotstavimo.
Da li u sadašnjem nastojanjima okupljanja opozicije imate podršku međunarodnih krugova?
- Medjunarodni krugovi uvek podržavaju svako demokratsko delovanje usmereno ka izgradnji slobodnijeg i boljeg društva. Naša je dužnost da se tako ponašamo, a naša ozbiljnost i zrelost će sigurno učiniti da se medjunarodnoj zajednici prikažemo kao kvalitetna i ozbiljna alternativa sadašnjem korumpiranom i kriminogenom vladajućem režimu. Odavno je jasno da je za medjunarodnu zajednicu u ovom, nestabilnom i osramoćenom regionu, najvažnije bilo da uspostavi mir i stabilnost, jer je to ono bez čega se ne može graditi demokratija, a i zbog toga što je to za njih nepodnošljiv komšiluk. Izgradnja demokratskih institucija zadatak je domaćih političkih snaga. Mi smo sami krivi ako ih nemamo, ali ćemo zato i sami biti zaslužni kada ih steknemo. Prvi i najvažniji korak ka tom cilju biće objedinjavanje opozicije i pokazivanje svima, pa i svetu oko nas, da u Crnoj Gori postoji ozbiljna politička snaga koja ide ka tom cilju.
Jeste li kontaktirali sa nevladinim sektorom, prije svega sa Grupom za promjene, i da li imate njihovu podršku?
- Videćemo ko će se iz nevladinog sektora okrenuti nama, kao što smo već čuli kome se nikako ne dopada ideja objedinjavanja opozicije. Medju ovim drugima prvi su se javili baš neki iz Grupe za promjene. Biće vrlo interesantno čuti kako neke nevladine organizacije obožavaju vladu, a mrze opoziciju. Čekamo ih.
Kako komentarišete tvrdnje da crnogorska vlast nema pravu alternativu u opoziciji, jer je ovdašnja opozicija, izuzev LS, retrogradna, i nije u stanju da se otrgne od (Miloševićeve) politike koja je uzrokovala raspad SFRJ?
- U vreme kada je Milošević rasturao SFRJ imao je prisne i ratoborne saradnike na tom poslu u crnogorskoj vlasti u kojoj su bili zajedno i sadašnji SNP i sadašnji DPS. Ako je od Miloševića mogao da se otrgne Djukanović, zašto ne bi mogao i Predrag Bulatović? Ako je ta saradnja oproštena jednom, zašto ne bi bila i drugom? I neka se ne plaše ti oprezni analitičari: neka samo ovi odu, alternativa je već spremna.
Što je po Vama glavni uzrok pada popularnosti opozicije, (prije svega koalicije ZZP) i pored evidentno loših učinaka aktuelne vlasti?
- Ne vidim odakle Vam taj zaključak o padu popularnosti opozicije kada znamo da DPS-u i SDP-u iz dva puta nisu uspeli predsednički izbori koje je bojkotovala opozicija (što znači da je snažna) te kada vidimo da je na trećim predsedničkim izborima čak 70.000 glasača po prvi put glasalo za gospodina Miodraga Živkovića iako nije bilo otvorenog poziva, a pogotovo ne zajedničke kampanje čitave opozicije. Dakle, 70.000 glasova protiv mafije, kriminala i korupcije, plus 52% gradjana koji su ostali kod kuće – to je ogromna većina crnogorskog stanovništva koja je pokazala otpor ovoj vlasti. Ujedinjena opozicija će svim tim ljudima dati nadu, kao što je i ovaj izborni rezultat Miodraga Živkovića pokazao da je ovaj režim pobediv i to baš onako kako treba da bude pobedjen – glasačkim listićem.
Ako su svi dosadašnji pokušaji rušenja vlasti (na izborima) bili za opoziciju bezuspješni, koje su to nove ideje koje ćete ponuditi crnogorskim građanima za pridobijanje njihovog povjerenja?
- Za razliku od vlasti, koja je sve svoje ideje do sada mogla da realizuje, a nije htela ili nije umela, mi ćemo gradjanima predložiti da poverenje za to ukažu nama koji ćemo ući u program sveobuhvatne ekonomske obnove, u rešavanje socijalnih teškoća, u reformu državnog i pravosudnog aparata i u borbu protiv organizovanog kriminala. Nama se jednostavno mora verovati, jer to što su oni upropastili može popraviti samo neko ko u tome nije učestvovao, a to smo mi.
Kako komentarišete tvrdnje da je za opadanje popularnosti opozicije glavni uzrok to što vi nijeste ponudili nove ideje, i što napadajući vlast ne nudite svoja rješenja?
- Ja bih to okrenula ovako: nema pada popularnosti opozicije, nego ima očiglednog pada popularnosti vlasti, i to pada koji je nastao kada je svako mogao da uoči da njihove ideje imaju samo dobar zvuk, ali nemaju veze sa stvarnošću i da je jedina njihova ostvarena ideja bila – iscediti sve što se može iz crnogorske privrede i zemlje i staviti to sve u svoje džepove.
Je li moguće napraviti koaliciju sa SNS i NS, koja bi mogla odgovorno predvoditi Crnu Gori na putu ka savremenoj Evropi, a da istovremeno te dvije stranke, kao i mnogi u SNP-u, još uvijek ne priznaju pravo Crnogorcima na svoju naciju, crkvu, jezik itd.?
- Najvažnije je da svi oni danas znaju da su iza svih tih priča o jeziku, crkvi i naciji nastale privatne ekonomske imperije od kojih korist ima samo nekoliko porodica vezanih za vrh vladajućih stranaka. Zato je neophodno objedinjavanje opozicije oko pravih problema od čijeg rešavanje zavisi kvalitet života svih naših gradjana, jer ako bi mi nastavili da se iscrpljujemo u pričama o tim tzv. Velikim temama, oni bi nastavili da nas ekonomski i duhovno i moralno srozavaju, a da svoje račune pune najčešće prljavim novcem. To im ne smemo dozvoliti.
Da li je Crnoj Gori potrebno donošenje novog ustava, ili se usklađivanje sa Poveljom može izvršiti samo amandmanima?
- Moje je mišljenje da je neophodno donošenje novog Ustava te da bi amandmansko menjanje samo iskomplikovalo tekst i otežalo njegovu primenu. Medjutim, to nije najvažnije pitanje. Najvažnije je pitanje kakvog su sadržaja te izmene odnosno koja je njihova pravna i politička težina. Jedino što je sigurno i nesumnjivo to je sledeće: izmene koje se moraju izvršiti tiču se onih pitanja za koja je nedvosmisleno samim sadašnjim, jedino važećim Ustavom, predvidjeno da se o njima mora odlučivati dvotrećinskom većinom, posle čega se Skupština raspušta i nova bira u roku od 60 dana. Dakle, da pojednostavim: ako je za nešto potrebna dvotrećinska većina, za to su potrebni i novi izbori. Nema u Ustavu predvidjenog slučaja da se nešto može doneti dvotrećinskom većinom, a da posle toga ne budu izbori. Toga ima samo u glavi Miška Vukovića. Istovremeno, pošto se radi o odredbama koje se odnose na državno-pravni status, ne može se naći uporište u Ustavu za izbegavanje te dvotrećinske većine. Prema tome, ako DPS i SDP svojom apsolutnom većinom u Parlamentu izbegnu ovakvu, ustavnu promenu Ustava, to će biti puč. Tu činjenicu neće moći da pokrije ni kreativno tumačenje DPS-ovog dežurnog ustavno-pravnog analitičara prof. Blagote Mitrića.
Sto dana Vlade
Učinak naše Vlade ostvaren za njenih prvih sto dana pokazuje da ćemo, ako ih pustimo još hiljadu dana, svi biti potpuno slomljeni i uništeni. Dakle, mogli smo da vidimo da se nastavio raniji stil priče, prilično lepe priče koja, medjutim, nema nikakve veze sa realnim stanjem stvari. A nas u našim kratkim životima, zanima samo realnost. Realnost je takva da gotovo niko u Crnoj Gori ne može normalno da živi, bez obzira na to za koga je glasao. Pogledajmo profesore, sudije, doktore, službenike, pogledajmo ta naša preduzeća, naše djake i studente, naše bolnice i domove kulture. Brojni kafići, koje otvaraju najčešće neki zaslužni predizborni aktivisti, imaju sve manje gostiju, ali u svakom slučaju ne mogu označiti uspešnost crnogorske privrede niti učiniti ispunjenim naš prazni život u kojem smo zaboravili na putovanja, na krečenje stana, na kupovinu novih i još regularnih kola i još sve to od legalno zaradjene plate. Dok nas novinari bombarduju informacijama, najčešće nejasnim, o uspešnosti procesa harmonizacije naše privrede sa privredom Srbije, ne smemo zaboraviti da je ta harmonizacija upravo ono što je sadašnji premijer tvrdio da neće dozvoliti posle potpisivanja Beogradskog sporazuma. Ali, dobro je i važno je, njemu više niko ne veruje. Njihova vlast održava se golom silom kojom se birači primoravaju na glasanje i svaki novi dan njihove vladavine biće teži i za nas koji moramo da ih trpimo, ali i za njih koji samo smišljaju kako da odlože kraj svoje vlasti koja je već doživela potpuni krah. Dok se oni toga kraja plaše, mi mu se već radujemo, jer vidimo da je blizu, a upotrebićemo sva demokratska sredstva da ga ubrzamo. Što pre oni odu, to ćemo brže i lakše odskočiti od dna na koje su nas doveli.
Bijelo Polje, Revija Polje, 27. Maj 2003. godine
|
Azurirao: Aleksandar Aleksic
|
vrh
Copyright © Liberalni savez
Crne Gore, 2003
|
|
