|
|
|
|
|
|
 |
|
|
||||||||||||||||||
| Istorijat
Vesna Perović, predsednik Parlamenta Crne Gore, Press konferencija - 26. jul 2002. godine S obzirom na prilično komplikovanu političku situaciju u kojoj ima dosta novina o kojima javnost nije dobro upoznata, ja želim ovom prilikom da pružim nekoliko podataka koji će baciti malo više svetlosti na te dogadjaje i to prvenstveno gledano iz parlamentarne perspektive. Dakle, Crna Gora od 2. aprila ove godine ( a to je, znači, gotovo 4 meseca ) ima nelegitimnu vladu odnosno vladu koja nema potrebnu parlamentarnu podršku. Kriza vlade, nastala uskraćivanjem podrške od strane LSCG, umesto da bude razrešena hitnim izborom nove, traje nedopustivo dugo i završiće se tek po završetku raspisanih parlamentarnih izbora što znači da će trajati još najmanje do kraja oktobra što će biti ukupno oko 7 meseci! Ovako dugotrajnu krizu vlade uslovilo je ponašanje predsednika Republike koji je, konsultacije pred imenovanje novog mandatara, obavljao sa predsednicima stranaka, a ne sa predsednicima poslaničkih klubova zbog čega sam ja, kao predsednik parlamenta, reagovala tražeći da se adekvatno vrednuje pozicija parlamenta. Naime, predsednik Republike koji ima pravo da imenuje mandatara, s obzirom da tog mandatara i njegovu vladu kasnije bira parlament, dužan je da se potrudi da pronadje ličnost koja će u tom parlamentu zaista i biti izabrana. Tu nikakav inat niti tvrdoglavost ne mogu pomoći, jer je to jednostavno takav red: onaj ko bira i ko odlučuje mora da se uvaži, jer inače tog izbora odnosno odluke neće biti. Tako se nama desilo da je predsednik Republike imenovao mandatara koji nema podršku u parlamentu i koji nije uspeo da sastavi vladu, a što je još gore, za taj neuspeo pokušaj utrošio je svih Ustavom dozvoljenih 60 dana iako se ovakav ishod znao i pre prvog dana! U medjuvremenu, pošto se videlo da je velika verovatnoća da će doći do prevremenih parlamentarnih izbora, u parlamentarnu proceduru su ušli predlozi zakona koji se odnose na izbore i medijsko predstavljanje stranaka u izbornoj kampanji, podneti od strane poslanika. Ovi zakoni usvojeni su 18. jula ove godine, ali su juče vraćeni od strane predsednika Republike sa zahtevom da se ponovo razmotre. Pošto osećam obavezu i potrebu da sa mesta predsednika parlamenta zaštitim njegovu poziciju i da naglasim važnost njegove uloge naročito u zemlji koja je tek ušla u proces tranzicije iz jednopartijskog sistema, koji je negovao sistem jedinstva vlasti, u demokratski sistem koji počiva na sistemu podele vlasti, želim da vas upoznam sa pravnim i političkim činjenicama koje su u vezi sa ovim slučajem. Dakle, crnogorski parlament je na potpuno pravno i procesno valjani način proveo propisanu proceduru i doneo tri zakona. Na sadržaju tih zakona radila je i parlamentarna radna grupa koja je na kraju i bila njihov formalni predlagač. Tu parlamentarnu grupu činili su predstavnici svih parlamentarnih stranaka, ali su neki odmah napustili učešće u njenom radu. Rasprava o ovim zakonima vodjena je na sednici parlamenta s tim što poslanici nekih klubova u njoj nisu želeli da učestvuju. Glasanje o ovim zakonima sprovedeno je pojedinačnim javnim izjašnjavanjem i oni su svi usvojeni potrebnom većinom glasova poslanika. Ovog trenutka želim da izrazim najoštriji protest javnim medijima, medju kojima su i oni koje je osnovao upravo ovaj parlament, što uporno o ovim zakonima govore kao "o zakonima koje su doneli poslanici koalicije "ZZJ" i LSCG" umesto da upotrebljavaju ispravnu i istinitu terminologiju - ove zakone doneo je crnogorski parlament. Nikada se do sada nisu na taj način prebrojavali glasovi poslanika i samo u ovom sazivu parlamenta za razne zakone i druge akte glasale su različite grupacije poslanika i uvek je samo bilo važno ono što je i moglo i trebalo da bude važno: da li je glasala većina potrebna za odredjenu odluku. Želim, takodje, da najoštrije zamerim i predsedniku Republike koji većinu u crnogorskom parlamentu naziva "nemoralnom i protivprirodnom" i da ga podsetim da je on predsednik i onih gradjana koji su glasali za tu većinu, a ne samo predsednik DPS-a koja je, trenutno, manjina u našem parlamentu. Pritom ću podsetiti da predsedniku ta većina nije bila ni nemoralna ni protivprirodna kada je dala podršku poslanicima njegove partije za Beogradski sporazum kao što ni njegovom mandataru nije smetalo da do poslednjeg trenutka i od stranaka te većine traži ulazak u vladu. Dakle, većina koja je glasala za ove zakone bila je dovoljna da oni budu doneti. Slažem se, s obzirom da je reč o zakonima koji se odnose na izbore, da bi bilo mnogo bolje da su mogli biti usvojeni sa većim stepenom saglasnosti ili čak konsenzusom. Ali, prvo, netačno je da su ikada bili usvojeni konsenzusom - i to je jedna od dezinformacija koja se vrlo dosledno provlači kroz naše medije, a mogli smo je čuti i od predsednika Republike; drugo, stranke koje nisu za njih glasale same su odlučile da u njihovoj izradi ne učestvuju, same su odbile dijalog, a bez dijaloga nije moglo doći do saglasnosti. Kada nema saglasnosti, onda je pravično da bude onako kako želi većina, a ne manjina i na tom pravičnom pravilu je i zasnovana demokratija. O sadržaju ovih zakona i konkretnim rešenjima, ja ne bih govorila, samo bih podsetila da oni predstavljaju pokušaj da predstojeće izbore učine poštenijim, a učesnike u njima ravnopravnim. Podsetiću i na činjenicu da mi u ove izbore ulazimo sa jednostranačkom, a nelegitimnom vladom, što pojačava potrebu za strožijim pravilima po kojima će se ti izbori odvijati. Takodje bih ovom prilikom htela i da demantujem navode da su ovim zakonima na bilo koji način oštećena prava manjinskih naroda, jer se radi samo o smanjenju ukupnog broja poslanika zbog smanjenja broja birača, a po tom matematičkom pravilu moralo je doći i do smanjenja broja poslaničkih mandata koji se biraju u posebnoj izbornoj jedinici predvidjenoj za izbor predstavnika albanskog naroda. Dakle, tri zakona koje je ova skupština usvojila 18. jula ove godine predsednik Republike nije proglasio svojim ukazom nego ih je vratio skupštini sa zahtevom da se oni ponovo razmotre. Ovo je prvi takav slučaj, znači ovo je prvi put da je predsednik Republike iskoristio ovo svoje ustavno ovlašćenje i ja, s obzirom na obrazloženje koje je o tome dato i s obzirom na to o kakvoj se materiji radi, smatram da je u pitanju akt zloupotrebe ustavnog ovlašćenja kojim predsednik Republike pokazuje da i dalje ignoriše ulogu i značaj parlamenta i da želi da zakoči, uspori i osujeti izvršenje volje parlamentarne većine. Legalno i legitimno donošenje zakona u crnogorskom parlamentu nazivati aktom pravnog i političkog nasilja, a paralelno ignorisati većinu u republičkom parlamentu te većinu u opštinskom parlamentu Podgorice, znači raditi protiv demokratije u Crnoj Gori. Kako znamo da je predsednik Republike istovremeno i predsednik DPS-a, i kako znamo da je DPS ta stranka koja nije želela promene zakona koji se tiču predstojećih izbora, onda moramo zaključiti da je predsednik Republike ove zakone vratio zato što oni ne odgovaraju njegovoj stranci, iako je ona u tom stavu ostala u manjini. To dalje znači da je predsednik Republike još jednom pokazao da mu je primarni cilj zaštita interesa stranke, a ne većine crnogorskih gradjana koji su van te stranke. Ne prihvatajući činjenicu da parlamentarnu većinu više ne čini njegova stranka, predsednik je napravio i grubu pravnu grešku u odluci kojom je raspisao prevremene parlamentarne izbore, jer je nije zasnovao na odluci našeg parlamenta o skraćenju mandata, donetoj 18. jula ove godine, tako da bi pravni čistunci mogli smatrati da izbori nisu ni raspisani. Zbog identičnog postupanja i u pogledu predlaganja kandidata za izbor sudija Ustavnog suda, Crna Gora će od 29. jula ostati i bez tog suda, što bi se moralo veoma brzo prevazići pronalaženjem ličnosti koje će za izbor na ta mesta imati potrebnu parlamentarnu podršku.
| |||||||||||||||||||||
|
Copyright © Liberalni savez
Crne Gore, 2003
|
