LIBERALNI SAVEZ CRNE GORE
VESNA PEROVIĆ - poslanik
24. septembra 1999. godine
Herceg Novi

Želela bih da doprinesem radu ovog seminara, a time i poboljšanju zaštite manjina u Crnoj Gori, a mislim da je za to neophodno uočiti u kakvom se stanju danas nalazi naše društvo, kada su u pitanju demokratija i ljudska prava uopšte.

Koalicija "DŽB - M. Djukanović", koja ima vlast trudi se da u svim diplomatskim i drugim kontaktima ubedi medjunarodnu zajednicu da je započela proces demokratizacije i reformi, medjutim, mi koji ovde živimo, najbolje znamo u kojoj je fazi taj proces. Tačnije, znamo da nije ni otpočeo.
U Crnoj Gori još uvek nije započet proces denacionalizacije niti izvršen proces privatizacije, već i dalje preko društvene svojine, vladajuća koalicija ima kontrolu nad čitavim društvenim kapitalom, a posredno i nad privatnim koji je isključivo u rukama pojedinaca bliskih najvišim organima vlasti.

Crnogorski parlament se dosledno zaobilazi kod donošenja odluka za koje je nadležan, Vlada ne obavlja svoje ustavne funkcije, a sve odluke donose se u kabinetu predsednika Republike, iako je ta funkcija po Ustavu samo reprezentativna i protokolarna. Sada je primetan i proces gradjenja kulta ličnosti, što sve govori o tome da o demokratiji nema ni govora.

Kabinet predsednika Republike je taj koji ima potpunu kontrolu i nad policijom, koja se koristi u političke, a ne bezbednosne svrhe, a isto tako i nad svim državnim i drugim javnim medijima.
Nijedni izbori do sada nisu bili slobodni i pošteni.
U takvim okolnostima postoji upadljiva ugroženost i ograničenost ljudskih prava i sloboda svih gradjana Crne Gore, a manjine u takvom ambijentu mogu biti samo u još težem položaju.

U želji da se pred svetom predstavi u drukčijem svetlu, crnogorska vlast koristi svoju verbalnu suprotstavljenost vlasti Slobodana Miloševića kao dokaz svoje demokratičnosti. Medjutim, mora se priznati da je od tog režima mnogo teže biti gori nego bolji i da bi takvo poredjenje za svaku drugu vlast bilo poniženje.

Ali ono što je još važnije, i što nas ovde još i više zabrinjava jeste činjenica da suštinski nema nikakve razlike izmedju ova dva režima. Totalitarizam koji vlada u Srbiji je otvoren i grub, a u Crnoj Gori je prefarban modernim bojama demokratije, medjutim, ispod njih je sakriveno njegovo isto ružno lice. Zato je ovde gotovo sve "takozvano": i nezavisni mediji i političke stranke i nevladine organizacije i parlament i izbori i - zaštita manjina.

To što manjine imaju svoje predstavnike u nekim državnim organima - to ni najmanje ne znači da su njihova prava time zaštićena. Svi su mogli da vide kako im ti predstavnici nisu bili ni od kakve pomoći kada su albanske izbeglice sa Kosova bile deportovane iz Crne Gore i prepuštene sebi isto kao nekada muslimanske izbeglice iz Bosne koje su tamo vraćane i isto kao i oni nesrećni ljudi koji su zauvek nestali iz voza u Štrpcima.

Stanje u crnogorskom društvu, koje odavno karakterišu bezdušnost, grubost, licemerje, bezosećajnost za tudju nesreću - a to sve zbog politike koju vodi sve vreme jedna ista vladajuća garnitura, dobilo je nedavno strašnu, užasnu, monstruoznu sliku koja se nikada neće moći zaboraviti: more je na crnogorske plaže danima izbacivalo mrtva ljudska tela. Crnogorskim morem plutali su leševi nesrećnih ljudi, i dece, koji su platili da pobegnu odavde verujući da im se ovde više ništa dobro ne može dogoditi.

Kada se u ovim bojama sagleda stanje crnogorskog društva, jasno se vidi da položaj CHK u njemu mora biti težak i on, svakako, jeste težak.
Ali, CHK zato i postoji: on je taj koji mora da ima hrabrosti i odvažnosti da u svim situacijama u kojima su pojedinci ugroženi toliko da ne smeju ni da jauknu, on to učini umesto njih.
On mora da uoči da su predstavnici manjinskih naroda u organima vlasti - samo ukras koji tu vlast ulepšava pred svetom, ali od kojeg nikakve koristi nemaju ti narodi i on mora da to pred svetom razotkriva ako želi da tim narodima pomogne.

CHK bi, isto tako, morao mnogo snažnije da reaguje i na potpuno očiglednu zatvorenost svih javnih medija: oni deluju modernije od onih u Srbiji, ali u njima nema mesta za kritiku crnogorske vlasti niti za teme koje bi, makar i posredno, tu vlast kompromitovale.

Sa velikim razočarenjem moramo primetiti da CHK nije imao snage da reaguje na užasni dogadjaj koji se desio nedavno: kada je 105 Roma izgubilo život na jednom od mnogobrojnih brodova kojima su pokušavali da se domognu Italijanske obale i pobegnu iz ove države.
Prema zvaničnim italijanskim izvorima, više od 13.000 Roma prešlo je preko Jadrana sa Crnogorske obale u Italiju. Oni su taj prelaz prvo platili, a potom bili ukrcavani na potpuno neuslovne brodove bez odgovarajuće, stručne posade. Samo zahvaljujući sreći oni su uopšte stigli do druge obale. Nemoguće je i zamisliti da je toliki pokret ljudi mogao proći nezapaženo od strane ovdašnjih organa vlasti, i civilnih i vojnih, pa je stoga jedini zaključak da su one to, u najmanju ruku, odobrile.

Znamo dobro da je CHK prošao teške, veoma teške dane, znamo da se uspeo izboriti za ugled koji ima upravo hrabrošću i upornošću, i zato i želimo da ga ohrabrimo i podsetimo da ne sme da se umori, a čini nam se da se njegov umor oseća.
Posebno naglašavamo da ne sme da podlegne prevarama i obmanama vladajuće koalicije, jer njihovim lepim rečima ne treba verovati.
Crnogorska je stvarnost i dalje jednako tužna i beznadežna.

vrh

Copyright © Liberalni savez Crne Gore, 2003