SAOPŠTENJE

Sve do 14. marta ove godine Crna Gora je imala pravo na referendum o svom državnom statusu i korišćenje tog prava zavisilo je samo od nje odnosno od nas u njoj. Od trenutka potpisivanja Beogradskog sporazuma ona to pravo više nema, a potpisnici Sporazuma vratili su se iz Beograda pokušavajući da nas ubede da se u tom pogledu ništa nije promenilo i da su, u stvari, s obzirom na okolnosti, oni postigli nevidjeni uspeh. ( Prvo telefonsko javljanje g. Filipa Vujanovića, dok su ovde čak i DPS-ovci još bili u šoku, a on rekao da se Crna Gora prvi put posle 1918. pojavljuje u svetu pod svojim imenom, jasno je govorilo da su rešili da nas prave ludim: Slobodan M. iz Dejtona - strašan uspeh, otvara se avionska linija Beograd-Banja Luka!)

I tako je i bilo: Djukanović na press konferenciji pun suverenističkog entuzijazma kao da je tek sad pred nama ostvarenje državne nezavisnosti, kao da je Sporazum potpisao Predrag Bulatović, a ne on koji se zaklinjao da će raspisati referendum! Po običaju, odmah je počeo napad na uvek sumnjive liberale koji nikad ne valjaju, čak ni kad se bez njih ne može i koji opet, iako brutalno iznevereni, treba da ih podrže po sistemu "sad ili nikad". Dakle, mi smo podržavali Vladu samo zbog referenduma, oni u Beogradu potpisali da tog referenduma NE bude i traže od nas da ih i dalje podržavamo. I opet mi izdajnici ako to nećemo. I kad smo rekli da nećemo - oni se prave kao da hoćemo. Vlada nema našu podršku, ali i dalje funkcioniše kao da je ima. Po tom istom sistemu su radile opštine Bar i Herceg Novi bez naših odbornika, po tom sistemu i danas funcioniše opština Podgorica, po tom sistemu su se čekali lokalni izbori u Podgorici i Herceg Novom tri meseca duže od zakonskog roka... sve to može kad se DPS-u hoće i niko im ne može ništa.

Pošto je glavni adut ovih novih "suverenista" da će referenduma biti, ali za tri godine, ja ću da skrenem vašu pažnju na odredbu Sporazuma koja se tiče tog pitanja, da bih dokazala da tog referenduma za tri godine - neće biti.

Ta odredba Sporazuma glasi: "Po isteku perioda od tri godine, države-članice imaju pravo da pokrenu postupak promene državnog statusa odnosno istupanja iz državne zajednice".

Šta ovo znači? Znači da do isteka tog roka od tri godine Crna Gora nema pravo na referendum niti na predomišljanje u pogledu državnog statusa. Taj rok se baš poklapa sa vremenom kada ističe mandat sadašnjoj vlasti što će reći da je DPS smislio da ga upotrebi navodno za jačanje tzv. suverenističkog bloka, a stvarno za držanje uz sebe stranaka koje se stvarno zalažu za nezavisnost kako se ne bi videlo da je on sam, DPS, u stvari propao. Taj rok treba da posluži i održavanju podeljene Crne Gore i potrebi opstanka koalicije za Jugoslaviju, iako više nema razloga za borbu ni za Jugoslaviju ni za Crnu Goru, jer ni jedne ni druge više nema: stvorena je nova država od starih članica povezanih na novim, naglašavam: federalnim osnovama. Takva podeljenost poslužiće dvema strankama koje su nas upropastile, DPS-u i SNP-u, da odlože početak reformi i da nas spreče da radimo na približavanju svetskim standardima i uključivanju u društvo demokratskih zemalja. Tu vidimo koliko su one neodvojive jedna od druge i koliko su jedna drugoj potrebne: toliko da jedna bez druge nemaju smisla i toliko da će raspad jedne sigurno označiti i raspad druge. Njihov raspad biće početak našeg izlaska iz košmara.

Pitam naše potpisnike kakve to oni promene vide u suverenističkom raspoloženju za te tri godine! Gde su bili ti suverenisti pre tri godine? Zašto predsednik Dj. nijednom u tri godine svoje borbe protiv Miloševića nigde nikome u svetu nije pomenuo da Crnoj Gori treba puna suverenost nezavisno od toga da li je Milošević u Beogradu ili u Hagu? Gde su bili suverenisti prošle godine kada su ih liberali pozivali u predizbornu koaliciju koja bi sigurno tada osvojila 65% glasova? Gde su bili kada se usvajao Zakon o referendumu koji je ukidao mogućnost bojkota koalicije "ZZJ"? I po čemu vide da tog bojkota neće biti 14. marta 2005. godine? I sama ću odgovoriti: bili su i ostali sve vreme tamo gde je najčešće govorio S. Marović da jesu: protiv suverenosti Crne Gore!

Dalje u ovoj odredbi Sprazuma stoji: "U slučaju istupanja Crne Gore iz državne zajednice medjunarodni dokumenti koji se odnose na SRJ, posebno Rezolucija 1244 SB UN, odnosili bi se i u celosti važili za Srbiju kao sukcesora".

Šta ovo znači? Znači da u takvom slučaju, kada bi Crna Gora izrazila želju za istupanjem iz te zajednice, da bi bila tretirana kao svetski izgrednik koji zbog takve želje nema pravo ni na šta što je do tada imao nego mora da počne iz početka - znači, kao da nikada nije bila država pa čak ni federalna članica SFRJ. Dakle, to je stvarno trebalo potpisati za svoju državu i u ime svog naroda! Da to još detaljnije objasnim: pre ovog Sporazuma predsednik Djukanović je mogao da raspiše referendum u svakom trenutku i da, u slučaju većinskog opredeljenja gradjana za nezavisnost, Crna Gora tu nezavisnost dobije nastavljajući svoj državni vek iz statusa prethodne federalne jedinice bivše SFRJ preko sadašnje SRJ. Posle ovog potpisa, ona to više ne može. Ona ne može ni da zakaže referendum bez pristanka Srbije i EU, a ako to i dobije i opredeli se za nezavisnost, mora u svemu da počne iz početka: priznanje, učlanjenje u medjunarodne organizacije, bez prava sukcesije čak ni na neku zgradu ambasade u svetu...

I onda tu imamo dva potpuno suprotna obrazloženja: prvo kažu - to je najviše što se moglo u ovom trenutku, a onda kažu da nije bilo pritiska. Pitanje: ako nije bilo pritiska, zašto se nije moglo više, nego je ovo najviše? A ako je bilo pritiska? Ko je mogao naterati i kojim sredstvima Djukanovića i Vujanovića da ovo potpišu? Ja sam, baš kao i oni, imala iste susrete sa istim predstavnicima medjunarodne zajednice i ovom prilikom svedočim da nikada nije bilo nikakvog pritiska sa njihove strane. Bilo je ubedjivanja, nagovaranja, navijanja, ali pritiska - nikada. Naprotiv, bilo je potpunog razumevanja za ono što sam ja govorila o pravu Crne Gore i njenog naroda na smoopredeljenje, o obavezi predsednika Djukanovića prema parlamentarnoj većini, o obavezi parlamentarne većine prema svojim biračima, o pravdi da bude onako kako želi većina, a ne manjina... Dakle, ako je na našeg predsednika i premijera bilo pritisaka, a na mene nije, to znači da se znalo čime se oni mogu pritiskati, kao što se znalo da sa mnom može biti govora samo o razmeni mišljenja i argumenata. To, dalje, znači da se evropski predstavnik Solana (sa kojim se nisam srela) opredelio za one pregovarače preko kojih je mogao postići ono što Evropa trenutno želi, a to znači da je Crna Gora imala najgore moguće pregovarače. Ti pregovarači su činom potpisivanja ovog Sporazuma pokazali da su brinuli samo o ličnim sudbinama i da su zbog njih žrtvovali čitavu svoju državu i svoj narod. I opet neće moći da pobegnu od svojih sudbina koje su sami kreirali, a koje im ne obećavaju blistave dane. Problem je u tome što su upropastili nas, nevine.

Ma da, nisu svi nevini. Naprotiv! Nikada oni u ovome ne bi uspeli da su bili sami. Zato su možda i više od njih za sve ovo krivi oni koji su ih podržavali i koji su njihovu prevaru i smišljeni zločin uništenja države Crne Gore - omogućili. Tu pre svih mislim na nezavisne intelektualce, akademike, novinare i brojne asocijacije koje u stvari nisu bile nezavisne nego plaćene da zavise od volje i prljavog novca nekolicine ljudi iz vrha DPS-a. Oni su krivi što je propao pokušaj predizborne koalicije DPS-a, SDP-a i LSCG-a; oni su krivi što je propao pokušaj donošenja Zakona o referendumu koji je osiguravao crnogosku nezavisnost; oni su krivi što su Djukanović i Vujanović smeli da potpišu ovakav akt!!! Oni su videli i znali sve što i mi, liberali, ali su svesno pomogli prevaru zbog svoje komocije, malih ili malo većih honorara, sitnih sujeta i gradjanskog kukavičluka. Kriva je i SDP koja je, takodje, sve ovo znala ili morala znati, ali je slepo sledila put DPS-a koji je bio slepa ulica od samog početka.

Ali nije njihova krivica samo u tome što su pomogli prevaru birača. Njihova je krivica još mnogo veća u tome što su pokazali svetu /i Solani / da Crna Gora nema intelektualnu elitu sposobnu i spremnu da se bori za promene u svom društvu, odlučnu da osvaja sopstvenu slobodu i da bude uzor zapuštenom i zaplašenom narodu koji još živi u komunističkim okovima! Oni su krivi što je LSCG ostao potpuno usamljen i što je izbornim kradjama sveden na samo 7,9%! Zato sam ja uvek slušala od svih diplomata sa kojima sam razgovarala strašnu rečenicu: Da, vi ste potpuno u pravu, ali vas ima samo 7,9%!

I danas, kada pokušavaju da se i kroz ovu tako golu i očiglednu prevaru nekako promigolje, dodje mi skoro muka da ih gledam i slušam. I biće mi satisfakcija da gledam kako izazivaju mučninu i kod njihovih kolega u Srbiji, koji su za njih, uprkos svom nacionalizmu, ispali na kraju gradjanski junaci.

Na drugoj strani imamo grupaciju političkih stranaka koje nisu imale drugog političkog programa osim podilaženja srpskom nacionalizmu i traženja svog političkog (i stambenog) prostora u Beogradu. U kojem i oni, takodje, doživljavaju samo prezir i poniženje. I to im je prava i zaslužena nagrada. Slušam vas ovih dana kako dokazujete da Sporazum znači jednu državu federalnog ustrojstva, kako Crna Gora neće imati svoj medjunarodno-pravni subjektivitet, kako neće biti referenduma... I to je sve istina, ali ja ne mogu da shvatim - kako možete tome da se radujete? Pa ovo je vaša država, u njoj ste rodjeni, vaši su roditelji, preci iz nje potekli, sve što jeste ona vam je dala, a vi se radujete da je NE bude!

Rezultat svega ovoga, ove političke i istorijske nezrelosti i nesposobnosti je ovaj Sporazum koji je pred našim Parlamentom. Ovo je Sporazum koji se, u stvari, smeje u lice svima vama: i vama koji ste hteli zajedničku državu po cenu da izgubite sopstvenu i vama koji ste nas ubedjivali da se borite za nezavisnu Crnu Goru, a koji ćete glasati protiv te Crne Gore. I glasaćete protiv sebe samo zato što se plašite onih koji su vam se nametnuli kao gazde, umesto da se plašite budućnosti - kako ćete živeti posle ovog glasanja? Smejala bih vam se i ja, da ne živim ovde. Ovako, pošto ću morati da trpim posledice ovakvog vašeg ponašanja, i pošto će te posledice biti takve da ovde neću dočekati da živim kao normalan svet u Evropi, nije mi do smeha.

vrh

Copyright © Liberalni savez Crne Gore, 2003