Dame i gospodo, uvaženi predsedavajući,

Pozdravljam vas u ime žena Crne Gore, svih onih koje nastoje da kroz bavljenje politikom aktivno utiču na poboljšanje života u Crnoj Gori i na njeno brzo i stvarno uključivanje u evropsko društvo.

Svako od nas misli, opravdano naravno, da u svojoj zemlji ima specifičnu situaciju i da se u mnogo čemu razlikuje od svih drugih. Kažem da je to opravdano, iako možda ponekad preterano, ali svakako je istina da se, uprkos nekim zajedničkim elementima naše ženske borbe za pravdu, (a pravda je da mi žene i u politici budemo ono što smo u prirodi - potpuno ravnopravne sa muškarcima) ta borba ipak prilagodjava specifičnim prilikama svake zemlje. Ja ću se zato držati crnogorskih specifičnosti, u nadi da će naš primer moći da pomogne i vama.

Dakle, crnogorsko društvo je još uvek na početku tranzicionog procesa i zapravo na početku čupanja iz haosa koji nam je ostavio prethodni sistem obogaćen duboko usadjenim starim predrasudama. Prevedeno na svakodnevni život, to znači: nezaposlenost, siromaštvo, depresivnost, apatiju, odsustvo ambicija, odsustvo samopoštovanja i svesti o sopstvenoj vrednosti i neponovljivosti, pesimizam, nervozu, bezvoljnost, krizu morala koja ide do te mere da se često opravdavaju prevara, lopovluk, obmana i laž.

U takvom ambijentu žene pokušavaju da osvoje prostore svoje slobode i svog samopoštovanja i, za čudo, u priličnoj meri i uspevaju! Iako nemamo još neke spektakularne rezultate, mislim da ipak mirne savesti mogu reći da su žene - bolji deo crnogorskog društva. Dakle, žene su uspele da se organizuju veoma dobro u nevladinom sektoru, uspele su da organizuju svoju borbu protiv nasilja u porodici kao i borbu za veće učešće u politici odnosno na mestima donošenja važnih odluka. Tako organizovana, ta borba donela je i prve pozitivne rezultate, bar utoliko da je veliki broj žena prošao odgovarajuću obuku i poželeo da aktivno učestvuje u političkom životu te da je taj zahtev postao toliko glasan da ga više niko ne može odbiti.

U Crnoj Gori je učešće žena vrlo različito u različitim političkim partijama i može se uočiti da ih ima više u partijama koje nose moderniju, gradjansku ideologiju, s tim što taj procenat opada kada su u pitanju mesta koja znače moć i novac.

Nadam se da mi neće biti zamereno što ću ovde izdvojiti partiju kojoj ja pripadam, jer sam obavezna da to učinim zbog učinka te partije, a ne zbog toga što sam ja u njoj. Naime, u pitanju je stranka (LSCG) koja od 77 poslanika u crnogorskom parlamentu ima samo šest, ali od tih šest ima dve žene, od kojih jedna čak pokriva mesto predsednika Parlamenta. I to je prvi put u istoriji Crne Gore da se na tom mestu nadje žena. Sve ostale stranke u broju od 71 poslanika imaju samo 6 žena. Zatim, to je stranka koja za predsednika svoje organizacije mladih ima ženu, koja od 20 ima tri žene predsednike opštinskih odbora i, najzad ta stranka je na poslednjim lokalnim izborima dobila četiri gradonačelnika, od kojih su dva - žene. Eto zašto sam nju izdvojila, jer je očigledno u pitanju primer koji je za svako poštovanje, a može poslužiti i kao uzor.

Inače, u periodu od našeg prošlog sastanka, u Crnoj Gori je osnovan skupštinski odbor za ravnopravnost polova, a pred konačnom je realizacijom i osnivanje takvog organa unutar Vlade, zahvaljujući donaciji Vlade Republike Italije.

Ako je cilj ovakvih konferencija da kroz veće učešće žena u politici utičemo na popravljanje te politike u našim zemljama, a ja to vidim kao najvažniji cilj naših okupljanja, onda bih želela da na kraju uputim osnovnu poruku:

Žene obično lako uspostavljaju medjusobne kontakte i lako dolaze do medjusobnog razumevanja kada su u pitanju lične i porodične stvari. Tako, recimo, nezavisno od toga kojim političkim strankama pripadamo, mi smo prirodno solidarne i emotivne kada se neka od nas razboli, ili kada pati zbog toga što je muž ostavio zbog mladje i lepše sekretarice, ili što joj sin ponavlja razred. Medjutim, kada su u pitanju partijske, političke odluke iza kojih obično stoje muškarci, žene odjednom i olako zaboravljaju na te emocije i tu solidarnost i postaju poslušni izvršioci muških političkih grubosti makar time i povredjivale i vredjale. Možda ja nisam u pravu kada mislim da politika uključuje i moral i emocije i plemenitost i humanost, ali to je jedina politika kakvom ja želim da se bavim. I to je, po mom najdubljem uverenju, ono što mi žene treba da unesemo u politiku kada se njome bavimo.

U nadi da delite ovo moje mišljenje i u želji da nas i ova konferencija približi i ojača našu povezanost i time učini naše zajedničke ciljeve bližim ostvarenju, ja vas sve još jednom najsrdačnije pozdravljam.

11-07-2002

vrh

Copyright © Liberalni savez Crne Gore, 2003