LIBERALNI SAVEZ CRNE GORE
Vesna Perović, poslanik i portparol LSCG
10. oktobar 1999. godine
Budva

DEMOKRATIZACIJA, VLADAVINA PRAVA I PRAVA MANJINA

Sami naziv ove sesije (Demokratizacija, vladavina prava i prava manjina) i potreba za raspravom na ovu temu, pokazuju da toga u Crnoj Gori nema. Ja želim, u ime LSCG, da dam doprinos ovoj raspravi iznoseći naš stav o stanju u Crnoj Gori po ovim pitanjima.

Prvo što se mora imati u vidu jeste činjenica da je u Crnoj Gori još uvek na vlasti komunistički sistem i da je on pravi uzrok njene potpune propasti. Crna Gora je imala izvanrednu priliku da počne sa razgradnjom tog sistema 1997. godine kada je došlo do podele vladajuće stranke DPS, koja je nastavljač ranijeg SK CG. Medjutim, tada se pokazalo da je opozicija radije pristala da se priključi jednoj od podeljenih struja u vladajućoj, komunističkoj stranci, nego da samostalno, ujedinjeno, udje u pukotinu koja je nastala njihovom podelom i da tako diktira uslove koji se moraju ispuniti da bi proces demokratizacije otpočeo. U tom periodu, kada su obe strane bile najslabije, sadašnji DPS, predvodjen g. Djukanovićem, bio je primoran i na potpisivanje sporazuma sa opozicijom kojim se obavezao na organizovanje prevremenih izbora, ali i na još nekoliko važnih ustupaka, kao što je pitanje denacionalizacije, vraćanja imovine SK državi...

Medjutim, preuzimajući sve mehanizme komunističkog sistema vladanja (policija, državni mediji, kontrola svih novčanih tokova), Djukanovićev DPS je uspeo da zavlada i drugim strankama (koje je uveo u svoju koaliciju pod svojim imenom i prezimenom), i do tada nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama i Univerzitetom. Uspeo je i da izmanipuliše parlamentarne izbore i tako svede LSCG na samo 6,3%, što je daleko manje od njegove stvarne snage. Tako se desilo da su dve partije, nastale podelom bivše komunističke, dve i po godine posle te podele obe i dalje na vlasti: Djukanovićev DPS sa koalicionim partnerima ima apsolutnu vlast u Crnoj Gori, Bulatovićeva SNP, sa koalicijom S. Miloševića ima vlast u saveznoj državi, a LSCG je ostao jedina opozicija u Crnoj Gori.

Čitav ovaj proces bio je pokriven verbalnom borbom protiv režima Slobodana Miloševića. Upravo je to poslužilo kao alibi svim ovim strankama, udruženjima i pojedincima za priklanjanje onoj političkoj stranci protiv koje su do tada godinama bili. S druge strane, to je bio i osnov za medjunarodnu zajednicu da na ovaj režim u Crnoj Gori počne da gleda sa blagonaklonošću. LSCG je podržao otklon Djukanovićevog DPS-a od politike S. Miloševića, njegovo otvaranje prema svetu i obećanje reformi i promena. Zbog toga mu je i dao glasove u drugom krugu predsedničkih izbora i učinio da postane predsednik Republike. Medjutim, mi ne možemo da ne vidimo, da ništa od obećanog nije učinjeno i da se ovdašnja vlast suštinski uopšte ne razlikuje od one u Srbiji.

Navešću samo nekoliko osnovnih, najvažnijih, pokazatelja:

U Crnoj Gori još uvek nije izvršena denacionalizacija, a započeta je privatizacija (što je nelogičan i opasan redosled). Kroz proces privatizacije, koji se odvija dobro sakriven od javnosti, privatizovana je dosadašnja društvena imovina tamo gde je vredela i to tako da su novi vlasnici svi u najbližoj vezi sa najvišim organima vlasti, koji tako, suštinski i dalje imaju kontrolu nad državnim kapitalom kao i u vreme starog, dobrog komunizma.

Policiju i državne, javne medije kontroliše isključivo vladajuća koalicija i na njih Parlament nema nikakvog uticaja.

Za razliku od atmosfere u Srbiji, ovde je svemu data jedna nota modernog i evropskog u pojavnim oblicima, a suština je ostala ista. Tako, recimo naši policajci imaju moderne uniforme, ali su pod kontrolom političke stranke, a ne Parlamenta. Državna TV je vrlo otvorena za svaku kritiku na račun vlasti u Srbiji, ali potpuno zatvorena za kritiku vlasti u Crnoj Gori. Takvi su i nezavisni mediji, takve su i nevladine organizacije i tzv. nezavisni intelektualci. Za uzvrat im je dozvoljeno malo više feljtona o temama iz crnogorske istorije i starih crnogorskih pesama na TV. Tome se ne treba čuditi kada se zna da su oni svi, na ovaj ili onaj način, finansijski zavisni od vlasti. Ali, zato treba to primiti kao činjenicu - da je u Crnoj Gori sve pod kontrolom vlasti i da sve što liči na demokratske institucije i na razvijeno civilno društvo - to u stvari nije. Naprotiv, sve to je samo dekor koji jednoj istoj, totalitarnoj vlasti daje lažni imidž demokratske.

U ovakvim okolnostima normalno je da o vladavini prava ne može biti ni govora. Ovde mogu postojati idealni zakoni, po svim evropskim standardima, i naša će vlast učiniti tu radost medjunarodnoj zajednici i sa njom saradjivati, ali ništa od toga nikada neće biti primenjeno.

Pre svega, ovde predsednik Republike ne poštuje Ustav, jer obavlja funkcije koje mu po Ustavu ne pripadaju. Kada je g. Djukanović bio predsednik Vlade, radio je isto što i sada i mi primećujemo da je vlast i moć uvek tamo gde je on, bez obzira na Ustav, a znamo da je isti slučaj uvek bio i sa g. Miloševićem, koji je čak potpisao i Dejtonski sporazum u ime SRJ u vreme kada je bio samo predsednik Srbije, dok je g. Lilić sve vreme sedeo u Beogradu. Medjunarodna zajednica je to prihvatala, znajući gde je stvarna vlast, zato to prihvata i u slučaju g. Djukanovića, ali onda mora da prihvati i činjenicu da u takvoj državi nema demokratije i nema vladavine prava.

Zbog toga se ovde dešavaju i takvi apsurdi da u odnosu na najvažnije, državno pitanje Crne Gore, mi imamo potpunu neusaglašenost programa političkih stranaka, odnosa njihovih snaga u Parlamentu i raspoloženja gradjana.

Koalicija "DŽB-M.Djukanović" ponudila je sada Platformu o redefinisanju odnosa sa Srbijom, iako za rešenja iz te Platforme stranke - članice Koalicije nemaju osnova u svojim političkim programima. Stranka g. Djukanovića u tom pogledu ima isti program kao i stranka g. M. Bulatovića. SDP je, prihvatanjem Platforme, odustala od svog programskog opredeljenja za samostalnu Crnu Goru, ali služi upravo tome da zbuni gradjane koji su tog opredeljenja.

Mi u LSCG jasno vidimo da je ta Platforma smišljena tako da očuva zajedničku državu izmedju Srbije i Crne Gore, ali tako što će crnogorska vlast, štiteći navodnu crnogorsku ravnopravnost, zapravo samo obezbediti potpunu autonomiju svoje totalitarne vladavine, i svog ogromnog kapitala, pretvarajući Crnu Goru u svoj feud srednjevekovnog modela, sve pričajući o Evropi i demokratiji. A podsećam, Crna Gora ima samo 650.000 stanovnika i sigurno nema te vlasti koja ne bi bila u stanju da za toliko stanovnika obezbedi bedne plate od 100 DEM, na koje smo dovedeni (sigurno najmanje u Evropi, a zavidimo i mnogim centralno- Africkim državama). Da ne govorimo o tome da je trebalo mnogo negativne energije i mnogo pogrešnih političkih poteza da se tako malobrojno stanovništvo koje živi na ovako bogatom i divnom mestu, u srcu Mediterana, dovede u ponižavajući položaj iščekivanja humanitarne pomoći.

Raspoloženje gradjana, po svim istraživanjima i po izjavama samog predsednika Djukanovića je većinski opredeljeno za državnu samostalnost Crne Gore. Jedina stranka koja to ima u svom programu jeste LSCG, ali ona u Parlamentu ima samo 6,3%, a za čudo, ne dobija podršku brojnih tzv. crnogorskih nezavisnih institucija koje imaju isti cilj! One, medjutim podržavaju Platformu, što je samo dokaz da ovde vlast sve drži pod svojom kontrolom.

LSCG je tome izvanredan svedok, jer je i sam izložen najgrubljim pritiscima - policijskim, medijskim i finansijskim - da bi pristao da i sam potpadne pod tu kontrolu. U tom naporu, nama je u dve opštine onemogućeno,otvorenim kršenjem zakona i svih demokratskih pravila, uz skandalozno ćutanje Parlamenta i nezavisnih intelektualaca, da jedne odbornike, koji su bivši članovi stranke, zamenimo drugim.

Zbog svega toga mi tražimo prevremene izbore koji bi doveli u Parlament predstavnike većinske volje gradjana Crne Gore, a samo tako sastavljen Parlament bi imao legitimitet da odluči o raspisivanju referenduma na kojem bi se gradjani, ovoga puta slobodno, izjasnili o državnom statusu Crne Gore, odgovarajući na jedino moguće pitanje: Da li ste za nezavisnu Crnu Goru?

Izbegavajući taj redosled poteza, vladajuća koalicija nastoji da osigura svoju poziciju nekontrolisane vlasti, zadržavajući isti totalitarni sistem, a protivno volji gradjana.

Medjunarodna zajednica, podržavajući opstanak nelegalno i neligitimno stvorene SRJ, i u njoj neravnopravne Crne Gore, kako god redefinisana bila, suštinski podržava opstanak poslednjeg komunističkog režima u Evropi. Jer, dok god postoji ova država, ona će živeti na sukobima i strahovima koji će sprečavati otvaranje demokratskih procesa.

U želji da sebe prikaže u lepšem svetlu crnogorska vlast je dovela Crnu Goru u zonu sumraka: ovde se dešavaju stvari koje se teško mogu objasniti nekom izvana. Evo, npr. naši inostrani gosti došli su na ovaj skup preko aerodroma u Ćilipima, koji je pre par godina srušila vojska u kojoj su bili crnogorski rezervisti, koje su obilazili i hrabrili najviši crnogorski funkcioneri, a koji toga danas ne žele da se sećaju, pa teraju i nas, koji smo se tada tome žestoko suprotstavljali, da to zaboravimo. Ali ne shvataju da nije problem u našem dobrom pamćenju, nego u tome što se prošlost zaboravom ne može promeniti, a upravo zbog njihove državne politike u prošlosti Crna Gora danas izgleda ovako:

Ovde se gotovo ništa ne proizvodi, skoro da nijedno preduzeće ne radi, penzije kasne mesecima, a plate godinama, pomorska privreda kojom smo se ponosili je uništena, turizam takodje. Doživeli smo da nas bombarduje NATO, ne možemo nigde da otputujemo bez vize, a po vize idemo u Budimpeštu (preko Beograda). I kažu da to sve treba trpeti jer nam je, ipak, bolje nego u Srbiji.

Mi u LSCG jasno vidimo da nam nije bolje, (a mislimo da je i samo poredjenje sa najgorim - uvredljivo) i smatramo da toj istini treba pogledati u oči, ako se želi stvarno pokretanje demokratskih procesa. Kao što bolesnik, tek kada prihvati istinu da je bolestan, počne da se leči i dobija šansu i da se izleči, tako i mi bez uočavanja istinskih procesa koji se ovde odvijaju, nećemo naći izlaz iz ove situacije.

vrh

Copyright © Liberalni savez Crne Gore, 2003